Životna priča Radmile i Silvije Nešić, majke i ćerke iz Pirota, samo je jedan od primera koji u okviru kampanje Mesec dana romskog ženskog aktivizma ukazuje koliko su pogrešne i štetne predrasude i stereotipi o Romima i Romkinjama
O PROJEKTU
Projekat Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, u okviru Nemačke razvojne saradnje, pokrenut je 2018. godine, sa ciljem da podrži aktivnosti koje država Srbija preduzima ili planira u okviru Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016–2025. Značajan deo aktivnosti projekta usmeren je na podršku Romima i Romkinjama i ostalim marginalizovanim grupama (uključujući povratnice i povratnike), kako bi unapredili svoj položaj na tržištu rada i brže došli do posla, kao i na sprovođenje mera protiv diskriminacije s posebnim fokusom na diskriminaciju žena ili rodnu ravnopravnost. Projektne aktivnosti sprovode se u saradnji sa Kabinetom potpredsednice Vlade Republike Srbije kao predsednice Koordinacionog tеla za praćеnjе rеalizacijе Stratеgijе za socijalno uključivanjе Roma i Romkinja u Rеpublici Srbiji za pеriod od 2016. do 2025. godine.
Rezultati istraživanja Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji pokazali su da su, prema mišljenju 50% građana, u Srbiji diskriminaciji najizloženiji Romi, dok 33% odsto građana smatra da su u najgorem položaju žene. Sledeće grupacije koje građani smatraju najviše diskriminisanim jesu starije osobe i invalidi. “Možete li onda zamisliti u kakvoj se poziciji nalazi žena preko 50 godina koja traži posao, a pritom je Romkinja? A ako na to dodamo i uobičajene predrasude i stereotipe poput onih da Romi vole da kradu i ne vole da rade, jasno je kakve su njene šanse da pronađe posao, čak i ako ima odgovarajuću školu," komentariše na početku razgovora Ramila Nešić, osnivačica Udruženja građana Ternipe, koje se bavi programima i projektima integracije Roma i Romkinja u društvo, sa posebnim akcentom na mlade i žene. Osim uvreženog mišljenja da Romi nisu pouzdani kao radnici, postoje i brojne sociološke predrasude koje govore da se Romkinje rano udaju, rađaju mnogo dece i sl. “Pojava ranih brakova postoji u nekim romskim zajednicama, ali ne zbog tradicije ili kulture, već zbog socijalnih i ekonomskih okolnosti u kojima žive Romi i Romkinje. Takođe, Romkinje nisu diskriminisane samo od većinskog stanovništva, već i od svojih muževa i porodice. Patrijarhat je i dalje suviše jak u našoj zajednici i to je još jedan od razloga zašto je potrebno osnažiti žene", ukazuje Radmila.
LIČNIM PRIMEROM PROTIV STEREOTIPA
"Ostala sam u drugom stanju i udala se rano, sa nepunih 17 godina. Rodila sam dvoje dece. Dok su još bili mali, moj suprug je preminuo. Tako sam bila primorana da počnem da radim. I tada sam se prvi put susrela s problemom položaja Roma. Očita diskriminacija me je motivisala da se najpre priključim brojnim udruženjima za romska prava, a vrlo brzo uz pomoć Romske ženske mreže i sama sam osnovala Udruženje Ternipe.” Prema Radmilinim rečima, tek nakon smrti supruga, kada je ostala bez krova nad glavom i primanja, shvatila je da joj je za finansijsku stabilnost neophodno obrazovanje i da je pogrešila što nije najpre završila školu i stekla uslove za osamostaljivanje, pa tek onda zasnovala porodicu. Poučena svojim iskustvom, prenela je na svoju ćerku Silviju uverenje o ključnoj važnosti obrazovanja. Silvija je završila osnovnu i srednju muzičku školu, a sada je na master studijama na Fakultetu umetnosti u Nišu. Takođe, peva u ženskom Akademskom horu Studentskog kulturnog centra u Nišu, igra foklor, jedna je od učesnica mjuzikla Cigani lete u nebo i stažira u srednjoj muzičkoj školi u Nišu. Pored toga, u okviru Udruženja Ternipe bavi se obukom i organizovanjem različitih aktivnosti za mlade Romkinje. “Jedno od sredstava borbe protiv predrasuda, stereotipa i diskriminacije jeste i prikazivanje pozitivnih primera. Imala sam tu sreću da me je majka od malih nogu usmeravala na školovanje. Sa sedam godina počela sam da sviram klavir i još sam tada znala da želim da se moje obrazovanje nastavi u tom smeru. Danas, u okviru udruženja, motivišem druge mlade Romkinje da krenu istim putem i postanu ekonomski nezavisne. Ako sam mogla ja, mogu i one”, kaže Silvija.
ZAŠTO JE VAŽNO BORITI SE
Udruženje Ternipe i Romska ženska mreža bore se za sistemska rešenja problema s kojima se Romkinje suočavaju – protiv nasilja u porodici i trgovine ženama i decom, za rodnu ravnopravnost, obrazovanje, rad, zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje, unapređenje zdravstvene zaštite, učešće Romkinja u javnom životu, razvijanje kulture i još mnogo toga što čini temelj ljudskih prava i dostojanstva. “Udruženje sprovodi niz programa, seminare, radionice, tribine, okrugle stolove, izložbe i druge javne događaje o ljudskim pravima, a između ostalog – organizator je i prvog Ženskog romskog biznis foruma za ekonomsko osnaživanje Romkinja, održanog 2013. godine. U okviru udruženja oformljena je i Mala radionica – mesto na kome se Romkinje obučavaju u izradi nakita i suvenira te učestvuju na izložbama ženskog stvaralaštva u zemlji”, priča nam Radmila.
NIKAD NIJE KASNO
Ne samo među Romima, već i među većinskim stanovništvom, vlada mišljenje da je obrazovanje rezervisano za mlade. Praksa pokazuje da nije tako. Sve češće imamo prilike da vidimo kako žene bez obzira na godine upisuju fakultete. Radmila je i na tom polju želela ličnim primerom da pokaže da nikada nije kasno. “Sve vreme sam žalila što nisam završila fakultet i rešila sam da to uradim sada, bez obzira na to što više nisam mlada. Čovek uči do kraja života”, kaže naša sagovornica i dodaje da je ćerka nesebično podržava u tome, kao i ona nju – u njenim željama i borbama. Pored rada na osnaživanju ženske romske zajednice, Silvija ima potrebu i da utiče na to da se ne zaboravi romska kultura. “Neki stari, romski običaji su se zaboravili, a romski jezik se sve manje govori u romskoj zajednici. Smatram da je obaveza – i gradskih, i opštinskih, i lokalnih – da se pozabave kulturom Roma. Zato sam se posvetila izučavanju romske muzike, kako bih mogla da prenesem znanje na mlađe generacije.”
USPEH U BROJKAMA
U okviru projekta Nemačke razvojne saradnje Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, do sada su ostvareni značajni rezultati u smislu osnaživanja Roma i Romkinja i njihove integracije u društvo:
- 885 osoba (od toga 705 žena ) zdravstvenih i socijalnih radnika, širom Srbije, prošlo je kroz set treninga o antidiskriminaciji
- 163 pripadnika romske nacionalne manjine i povratnika prošlo je kroz obuke za pedikir/manikir, pekare, kuvare, rukovaoce građevinskim mašinama, računovođe, viljuškare i kraniste. Od toga 70 žena
- 61 osoba je zaposlena kroz mere distribucije i prodavanje magazina Lice ulice
- 17 osoba je zaposleno kroz mere treninga za poznatog poslodavca u firmi Continental
- 33 osobe prošle su početnički kurs za osnivanje sopstvenog biznisa u Tutinu i u Novom Pazaru
- 257 usluga je pruženo za psihosocijalnu i pravnu pomoć, od toga 122 usluge pružene su ženama.
