Priručnik za srednjoškolce za suzbijanje stereotipa o Romima i upoznavanje sa mehanizmima protiv diskriminacije

Priručnik služi suzbijanju stereotipa i sadrži osnovne informacije o Romima, njihovoj kulturi, istoriji i doprinosu razvoja društva u Srbiji i svetu. Takođe, upoznaje vas sa diskriminacijom i njenim oblicima, kako je prepoznati, a pre svega sa mehanizmima za njeno suzbijanje koji postoje na međunarodnom i nacionalnom nivou. Cilj je da naučimo kako da koristimo mehanizme koji postoje da bi zaštitili sebe, svoja ljudska prava i svoje dostojanstvo, i na taj način doprineli harmoniji i jednakosti u demokratskom društvu, kakvo naše društvo i treba da bude. Jedan od najčešćih slučajeva diskriminacije je prema Romima i Romkinjama zbog brojnih stereotipa i predrasuda koje postoje prema njima kao nacionalnoj zajednici. Iz ovih razloga, priručnik počinje sa upoznavanjem sa Romima.

***

Vrlo često pokreće se pitanje odakle su došli Romi i Romkinje, da li oni imaju svoju matičnu državu i odakle oni na ovim prostorima. Iako se često o ovome govori, malo ljudi ima tačne informacije o poreklu ovog naroda.

Lingvistička analiza, kulturna antropologija, naučna istorija i genetika stanovništva pokazuje da su Romi poreklom iz Indije. Mnoge reči i gramatička pravila romskog jezika praktično su identična onima iz hindu jezika. Precizno vreme kada su Romi napustili Indiju je nepoznato. Pojedini istraživači, poput Dr. Rajka Đurića, početak migracija povezuju sa ratnim i pljačkaškim napadima na Indiju od strane Mahmuda Gaznija i Mahamada Ghora u 11. i 12 veku.

Veliki broj naselio se i na Balkan. Međutim, države u kojima su tražili svoje mesto, nisu ih rado dočekale. U nekim državama Romi su zbog svoje različitosti vekovima proganjani. Marija Terezija je u 18. veku zabranila romski jezik i strogim sankcijama pokušavala da ih asimiluje, pa su u to vreme Ukazom iz 1773. bili zabranjeni brakovi između Roma, a deca romske nacionalnosti starija od 5 godina oduzimala su se od svojih roditelja i smeštena u zemljoradnička mađarska domaćinstva koja su brinula o njihovom hrišćanskom odgajanju.

I u drugim državama, romske porodice doživljavale su različite nepravde. Jedan broj Roma proteran je u Južnu Ameriku. U Rumuniji, Romi su živeli u robovlasničkom sistemu 500 godina, sve do 20. februara 1856. godine. Krivični zakon Vlaške je predviđao da se "svi Cigani rađaju kao robovi". Mora se napomenuti, da je ovaj progon kulminirao genocidnom težnjom nacionalsocijalizma. Definisani kao „problem, asocijalni i rasno inferiorni“, 16. decembra 1942. godine, izdat je proglas kojim se naređuje da se svi „Cigani“ koji još uvek žive u Nemačkom rajhu deportuju u Aušvic, ozloglašeni logor u kome su na najgnusnije načine mučeni i ubijani. Ovaj proglas bio je poslednje iznošenje plana koji je vodio ka potpunom istrebljenju Roma i najvećoj nepravdi počinjenoj prema ovom narodu.

***

Poslednje dve decenije, u Srbiji i zemljama okruženja, vodi se debata o tome da li je pravilno reći „Romi“ ili „Cigani“. Važno je da se ova dilema razreši.

Kada su došli u Evropu, tačnije u Grčku u 12. veku, nazvali su ih pežorativno „Cigani“, veruje se po jednom kultu Athingaoni, u prevodu – nedodirljivi, prljavi. Drugi su ih nazivali drugim imenima: na nemačkom jezičkom području koristili su „Zigeuner“ ili italijanskom „Zingaro“, na engleskom „Gypsy“ ili španskom „Gitanos“. Jedno je sigurno – oni sebe nisu tako nazivali na svom jeziku jer reč „Cigani“ u romskom rečniku nećete naći jer takva reč ne postoji. U srpskom jeziku se reč „Cigani“ neretko koristi sa pežorativnim značenjem u cilju opisivanja nekog negativnog ponašanja. Iako se naziv „Cigani“ toliko odomaćio da su ga pojedini Romi prihvatili kada govore na srpskom jeziku ili jeziku nekog drugog naroda, pravilno je reći „Romi“.

***

Jedna od ključnih karakteristika romskog naroda zasigurno je jezik. Romski jezik postoji, praktikuje se u Srbiji, ali sve je manje govornika ovog jezika te postoji napor da se kao takav sačuva od zaborava.

Uprkos činjenici da se romski jezik nalazi na UN listi jezika koji polako izumiru, procenjuje da 4,8 miliona ljudi u svetu govori romski jezik. Većina Roma u Srbiji, posebno starije generacije, govore svoj maternji jezik. Romski jezik spada u indo-arijsku grupu indoevropskih jezika. Postoji 17 različitih dijalekata, ali ova činjenica govori samo o bogatstvu ovog jezika. U Srbiji se najčešće govori gurbetski, arlijski i tamarski. Romsko latinično pismo ima 38 slova. U romskom jeziku ne postoji srednji rod, kod glagola na postoji infinitiv, ali zato osim sedam padeža koji postoje u srpskom jeziku, u romskom postoji i osmi padež – ablativ.

Romski jezik se u osnovnim školama u Srbiji uči kroz izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Na teritoriji AP Vojvodine mogućnost učenja romskog postoji od 1998. godine, a u celoj Srbiji tek od 2015. godine.

***

Koja je religija zastupljena kod Roma?

Romi kao narod nemaju jednu religiju. Najčešće prihvataju religiju većinskog stanovništva teritorije u kojoj žive. U skladu sa tim, u Srbiji u zavisnosti gde žive brojčano dominiraju Romi pravoslavci, katolici ili muslimani. Pored religije koju su prihvatili, ostala su pojedina verovanja koja potiču iz Indije. Pravoslavni Romi u Srbiji svake godine trećeg petka posle Belih poklada obeležavaju praznik posvećen Tetkici Bibiji za koju veruju da spašava Rome od teških bolesti, posebno decu. Muslimanski Romi takođe veruju u Bibiju ali sa drugačijim običajima. Ona predstavlja žensko božanstvo koje poštuju i slave.

Sigurno ste imali priliku da u vašem okruženju osetite negodovanje i čujete ružne komentare na spominjanje Roma u medijima, spominjanje njihovog položaja, integracije i podrške koju dobijaju. Ko su Romi i kako Romi žive danas u Srbiji?

U svetu živi oko 12 miliona Roma. U Republici Srbiji, prema poslednjem zvaničnom popisu stanovništva iz 2011. godine, živi 147.600 i oni zvanično predstavljaju po brojnosti treću nacionalnu grupu posle srpskog i mađarskog naroda. Međutim, iako zvanični ovo nije i realni podatak jer postoji mnogo Roma koji zbog stereotipa i predrasuda kriju svoju nacionalnu pripadnost pa se deklarišu kao pripadnici/ce nekog drugog naroda.

Sva istraživanja pokazuju da je romska zajednica najsiromašnija u Srbiji, a pored toga i najdiskriminisanija. Važno je istaći da postoje brojne netačne informacije koje stolećima unazad, koliko Romi žive na ovom području, ovoj situaciji doprinose. Iako postoje mnogi argumenti kojima se mogu potkrepiti suprotne tvrdnje često ćete čuti generalizovane izjave kao što su: „Oni su nemarni, neće da rade“. Veliki broj Roma i Romkinja vredno obavljaju svoje poslove u Srbiji a jedan broj Roma je napustio ova područja i u inostranstvu vredno obavlja svoje poslove. Takođe, često možete čuti da su rani brakovi deo romske tradicije umesto da se ova pojava posmatra kao karakteristika siromaštva. U mnogim istraživanjima ove pojave, nisu obuhvaćeni Romi koji ne žive u neformalnim najsiromašnim naseljima i koji se zbog ovakvih stereotipa ne deklarišu kao Romi. Ne može se tvrditi ni da svi Romi prose niti da samo oni prose. Nažalost, mnogo je drugih stereotipa koji su se ustalili u našem načinu prihvatanja svega što čujemo bez lične provere i istraživanja istine. Zbog toga, vrlo često, ne dajemo šansu drugima koji su, po nečemu, drugačiji od nas i tako se odričemo učenja o drugima i možda najvećeg bogatstva – prijateljstava. Razmislite da li tako svi gubimo kao društvo.

***

Pokušajte da se setite nekog uspešnog i poznatog Roma ili Romkinje. Primetićete, za neke ste čuli a niste znali za njihovo romsko poreklo.

Gledano kroz istorijsku prizmu, iako pod teškim uslovima, Romi i Romkinje davali su aktivan doprinos kako domaćoj tako i svetskoj politici, kulturi i umetnosti.

Stefan Razvan bio je vladar kneževine Moldavije u 16. veku. Žuselino Kubiček de Oliveira bio je predsednik Brazila od 1956. do 1961. godine. Za vreme njegovog mandata Brazil je bio jak politički subjekt i ekonomski jak i stabilan. Njegova majka bila je češka disidentkinja romskog porekla.

Jedno od najprevođenijih dela posle Biblije, „Hodočasnikova putovanja“, delo je Džona Banjana koji je bio romskog porekla.

Čarli Čaplin i Jul Briner važe za velike zvezde svetske kinematografije.

Takođe, nezaobilazno je istaći i ime Rite Hejvort, poznate američke glumice i pin-ap boginje. Ser Majkl Kejn, glumac koji je odigrao više od 100 filmskih uloga i koji je dobio sva važna umetnička priznanja, dva Oskara i tri Zlatna globusa, sin je majke, kućne pomoćnice, i oca, nosača na ribljoj pijaci.

Među istaknutim muzičarima svetskog ranga važno je istaći slavnog Đanga Rajnharda , troprstog džez gitaristu, i Roni Vuda , gitariste Rolingstousa.

Iako su dali ogroman doprinos umetnosti, ne treba zanemariti ni činjenicu da su velikim delom doprineli i razvoju nauke. August Krogh, danski profesor zoofiziologije dobio je Nobelovu nagradu za medicinu pre tačno 100 godina (1920.). Sofija Kovalevskaja, prva je velika ruska matematičarka, delimično romskog porekla, prva žena profesorka u severnoj Evropi i prva žena urednica naučnog časopisa.

Treba podsetiti da su tokom istorije Romi bili aktivni učesnici razvoja Srbije. Postoje brojna saznanja o učešću Roma na Solunskom frontu, u Prvom srpskom ustanku i drugim izazovnim događajima. Među njima posebno je značajan Ahmed Ademović, trubač, koji je dobio vojničko odlikovanje „Karađorđeva zvezda“ za svoje učešće u bici za Kumanovo (23. - 24. oktobar 1912.) u Prvom balkanskom ratu. Takođe, Rustem Sejdić, Rom iz Bojnika, bio je nosilac Medalje za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije, odnosno Albanske spomenice.

***

Osmi april ustanovljen je kao podsetnik na jedan istorijski događaj koji je važan za romsku zajednicu u celom svetu, a evo zbog čega.

Osmog aprila, organizovan je u novijoj istoriji, prvi veći međunarodni skup od 23 romska predstavnika iz 14 zemalja, sa 3 kontinenta na Prvom svetskom kongresu Roma. Ovaj događaj održan je nedaleko od Londona 1971. godine u periodu od 7. do 12. aprila. Na tom skupu donete su važne odluke o himni i zastavi, simbolima romskog međunarodnog pokreta. Odlučeno je da romska himna bude pesma „Đelem, đelem“, u prevodu „Išao sam, išao“. Kao boje zastave izabrane su plavo-zelena dvobojka sa crvenim točkom. Plavom bojom predstavljeno je nebo, kao simbol slobode, bezgraničnog prostranstva i života pod vedrim nebom, bez krova nad glavom. Zelenom bojom je predstavljena trava, put, drum, kao simbol života koji je obeležen stalnim putovanjem, na putu bez granica koji je uvek „otvoren“ Romima. Crveni točak predstavlja simbol stalnog kretanja i života na točkovima. Takođe, dogovoreno je da naziv za ovu nacionalnu zajednicu bude „Romi“, čime se i do danas pokušava izbeći pogrdna reč „Cigani“.

U spomen na Prvi svetski kongres Roma, osmi april se obeležava kao Svetski dan Roma. Ovaj datum, službeno je proglašen 1990. godine u mestu Serock u Poljskoj, kao dan kada se širom sveta organizuju različite aktivnosti sa ciljem da se slavi romska kultura i da se podiže svest o problemima sa kojima se Romi, širom sveta, suočavaju.

LJUDSKA PRAVA

Ljudska prava su urođena prava svakog ljudskog bića i kao takva mogu biti objektivna i subjektivna. Objektivna prava (eng. „law“) predstavljaju skup pravila, normi po kojma ljudi treba da se ponašaju, a koja su stvorena od strane autoriteta države ili međunarodne zajednice – njihovo kršenje dovodi do određenih sankcija. Subjektivna prava (eng. „right“) su prava pojedinaca. Dok je objektivno pravo „opšte“, subjektivno pravo je „nečije“.

Ljudskim pravima se smatraju zagarantovana prava pojedinaca, prava koja mu pripadaju na osnovu njegovog postojanja kao čoveka, a koje država ima dužnost da zaštiti.
*Univerzalna i prirodna – ista su za sva ljudska bića bez obzira na pol, nacionalnost, veru, političko ili bilo koje drugo opredeljenje;
*Neotuđiva – ona se ne mogu oduzeti i niko nema prava da liši drugu osobu prava iz bilo kog razloga;
*Nedeljiva – Ljudi imaju ljudska prava čak i kada ih zakoni njihove zemlje ne priznaju ili krše (više o tome u nastavku);

Ljudska prava kao takva, obuhvataju različite oblasti ljudskog života, i ovo je jedna od podela:

1. Lična prava - predstavljaju jezgro ljudskih prava i ovde spadaju prava koja se odnose na zaštitu čoveka od napada svake vrste i na očuvanje dostojanstva čoveka.
   Primer : Pravo na život – koje je osnova za sva ostala prava;
2. Politička odnosno građanska prava – koja garantuju svakom čoveku neometano, slobodno učešće u političkom životu u sklopu njegove zajednice, bez straha da će zbog toga biti neopravdano kažnjen.
   Primeri: Pravo na slobodu mišljenja i pravo na slobodu medija
3. Socijalna i ekonomska i kulturna prava – njima se štiti ekonomski i socijalni položaj pojedinaca. Ona ne mogu da se ostvare za kratko vreme, jer su sredstva za njihovo sprovođenje ograničena i zavise od stepena ekonomske razvijenosti države.
   Primeri: Pravo na rad, Pravo na socijalnu pomoć, Pravo na dostojanstven životni standard

Položaj građana koji su pripadnici nacionalnih manjina, uređen je Ustavom Srbije i Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina (iz 2002. godine), kao i drugim zakonima, propisima i konvencijama. Njima se jemče i štite individualna i kolektivna prava pripadnika nacionalnim manjinama a posebno pravo na kulturnu autonomiju koje podrazumeva 4 oblasti:

• obrazovanje
• službena upotreba jezika i pisma
• informisanje na jeziku nacionalne manjine i
• kultura

Republika Srbija je država gde živi veliki broj ljudi različitih nacionalnosti – samo u Autonomnoj pokrajini Vojvodini živi preko 20 nacionalnih manjina. Svaka od nacionalnih manjina i etničkih grupa ima svoju kulturu, jezik, običaje... Radi ostvarivanja prava na kulturnu autonomiju , pripadnici nacionalnih manjina biraju svoje samouprave – NACIONALNE SAVETE.

Zvaničan podatak iz 2018. godine je da postoji 23 registrovana Nacionalna saveta nacionalnih manjina (na fotografiji ispod nedostaju Rusi i Poljaci).

DIskriMINAciJA

Diskriminacija predstavlja nejednako postupanje prema osobi ili nekoj grupi na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama da ostvare ustavom i zakonom zagarantovana prava. To je nejednako tretiranje, isključivanje, odnosno dovođenje u podređen položaj pojedinaca ili grupa koji se nalaze u istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji.

Istorijski i uporedno – pravno posmatrano, kada se određuje „sadržina“ diskriminacije, akcenat je na terminima kao što su: „aparthejd“, „kastinski sistem“, „etničko čišćenje“, „rasna segregacija“, „zločin iz mržnje“, „govor mržnje“, „homofobija“,„ksenofobija“...

Svi ovi izrazi u javnom govoru označavaju formu nepoželjnog i nedozvoljenog ponašanja koja spadaju u diskriminaciju ili su njom uzrokovani. Oni ne mogu u potpunosti opisati sadržaj diskriminacije, jer ona predstavlja jednu veoma složenu pojavu, koja ima različite oblike, forme, nekada je skrivena, drugačije se tumači od strane sudova i državnih organa. Upravo zbog toga je bilo neophodno definisati pravnim sredstvima – zakonskim okvirima, konvencijama, ta nedozvoljena postupanja/radnje diskriminacije, kao i različite oblike i forme. Diskriminacija označava pravljenje razlike, tj. nejednak tretman od strane fizičkog ili pravnog lica, gde se podrazumeva obaveza poštovanja principa jednakosti. Stoga, pravni sistem ima ulogu u prepoznavanju i zabrani svih vrsta diskriminacije. Postoje različiti oblici i vrste diskriminacije. Prema obliku, diskriminacija može biti neposredna ili posredna (ako se vrši naizgled jednakim postupanjem prema pojedincima i grupama koje nisu u jednakom položaju). Vrste diskriminacije mogu biti po osnovu različitih ličnih svojstava a najčešće su:

Na međunarodnom nivou, nakon nemilih događaja, tragedija i užasne diskriminacije, tzv. „etničkog čišćenja“ i „rasne segregacije“ tokom Drugog svetskog rata, sklopljeni su mnogi međunarodni ugovori, deklaracije i konvencije, kako bi se ovakvi događaji izbegli u budućnosti.

Neki od međunarodnih dokumenata, koji su propisani nakon Drugog svetskog rata i kojima se države potpisnice obavezuju da će zakonskim okvirima iskoreniti sve oblike diskriminacije i obezbediti zaštitu ljudskih prava su:

Sa istim ciljem kao I Ujedinjene Nacije, posle Drugog svetskog rata osnovan je i SAVET EVROPE 1949. godine. Savet Evrope predstavlja regionalnu međunarodnu organizaciju, čije se sedište nalazi u Palati Evrope u Strazburu, na granici između Nemačke i Francuske.

Diskriminacija je zabranjena članom 21. Ustava Republike srbije koji je donet 2006. godine. Zakon o zabrani diskriminacije usvojila je Narodna skupština Republike Srbije 2009. godine. Ovim zakonom se uređuje opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije. Takođe, ovim zakonom je stvorena institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao nezavisnog državnog organa.

Zakon u članu 2, tačka 1, definiše diskriminaciju i diskriminatorno postupanje kao:

„Svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasnivaju na sledećim ličnim svojstvima : boji kože, rasi, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovinskom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. “

Termin ,,pretpostavljeno lično svojstvo'' znači: ono koje počinilac diskriminacije pripisuje određenom pojedincu ili grupi na osnovu proizvoljne ocene. Diskriminacija svakako postoji ukoliko postoji nejednako postupanje po osnovu ličnog svojstva, bilo da je lično svojstvo stvarno ili je pretpostavljeno.

GOVOR MRŽNJE

Kada govorimo o govoru mržnje, neophodno je da imamo u vidu i slobodu govora kao jedno od ljudskih prava. Sloboda govora i izražavanja ima svoje granice, a to znači da se ova sloboda ne sme zloupotrebljavati radi širenja netrpeljivosti, mržnje i vređanja dostojanstva ljudi.

U našoj državi se proaktivno radi na sprovođenju zakona u cilju sprečavanja govora mržnje, a reguliše se kroz institucije kao što su:

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti,
• Zaštitnik građana
• REM (Regulatorno telo za elektronske medije.)

PRITUŽBA ZBOG DISKRIMINACIJE

Kada govorimo u postupanju u slučajevima diskriminacije, pritužbu možemo podneti Poveriniku za zaštitu ravnopravnosti. Pritužbu može podneti:

• Svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju;
• Organizacije koje se bave zaštitom ljudskim prava i svako drugo lice, u ime i uz saglasnost lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju;
• U slučaju diskriminacije grupe lice, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica za koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju;

Pritužba se podnosi u pisanoj formi. Može se podneti i putem telefaksa, elektronskom poštom sa skenirim podneskom i potpisom podnosioca, u elektronskoj formi uz elekronski potpis podnosioca, kao i usmeno na zapisnik, bez plaćanja takse ili druge naknade.

Pritužba treba da sadrži podatke o tome:

• Ko je diskriminisan;
• Od strane koga je diskriminisan/a;
• Opis diskriminatornog akta;
• Dokaze o pretrpljenom aktu (isprave,svedoci i dr.)

U nastavku ću prikazati obrazac pritužbe koji se podnosi kod Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Ona se može podneti i elektronskim putem. Ovaj obrazac možete preuzeti na sajtu
http://ravnopravnost.gov.rs/

Izvori:

*Dimitrijević, Popović,Papić, Petrović.

2007.Međunarodno pravo ljudskih prava. Beograd :

Biblioteka – Udžbenici

*Dimitrijević. Vojin. 2011. O pravu i nepravu. Beograd : Fabrika knjiga

*Acković.Dragoljub. 2013. Tradicionalna kultura Roma u Srbiji. Beograd: Rrominterpress

*Milenković, Dejan. 2010. Vodič kroz zakon o zabrani diskriminacije. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

*Nedeljković, Saša. 2011. Kultura i nasilje : pojmovi i paradigme. Beograd : Baštinik

e - izvori:

http://ravnopravnost.gov.rs/

https://www.techrepublic.com/article/let-it-go-embracing-

employee-freedom-in-the-workplace/

http://www.bgcentar.org.rs/

https://www.ombudsman.rs/index.php

https://www.ohchr.org/EN/Pages/Home.aspx

https://www.srbija.gov.rs/